Evropski dan mikrofinansiranja

4. godina obeležavanja Evropskog dana mikrofinansiranja

20.oktobra je 4.godinu za redom obeleležen EMD – Evropski dan mikrofinansiranja u većini evropskih zemalja.
Cilj je inicijalno bio podizanje svesti u javnosti o značaju mikrofinansiranja kao načina za finansiranje i podršku mikro i malih preduzeća, samim tim i rast zaposlenosti putem preduzetništva. Inicijatori i organizatori događaja su 2 evropske mreže EMN i MFC koje okupljaju finansijske institucije, svoje članove i praktikante koji direktno rade sa klijentima, a to su MFIs-mikrofinansijske institucije, banke koje su razvile poseban social banking program, kreditne zadruge, fondacije i dr. Bilo je potrebno povećati vidljivost sektora, s obzirom na svrhu samog koncepta i pokazati rast i rezultate koji su tokom vremena postignuti, koji je u većini evropskih zemalja očigledan, posebno poslednjih 5 godina, o čemu govore statistika i podaci iz studija i istraživanja.

Akcenat je na Impactu koji uloženi novac putem mikro kredita ima na ekonomski rast i razvoj i društva.

Tekuće 2018 godine ideja je istaći uticaj mikrofinansiranja na ekonomska i društvena kretanja u zemljama članicama, od nivoa države do regiona i lokalnih entiteta. Ove godine je akcenat na uticaju – impact koji uloženi novac putem mikro kredita ima na ekonomije i društva i izražen je u vidu Ajnštajnove formule E=mc2  E se odnosi na engleske reči za preduzetništvo, osnaživanje i zapošljavanje, a sve putem mikrokredita koji duplira vrednost uloženih sredstava. Naravno da iza svega stoje cifre koje pružaju dokaze i deo su izveštaja i članaka nekoliko institucija.

Sam koncept ima smisao inkluzije različitih grupa ljudi, da se kroz poslovne aktivnosti finansijski i društveno integrišu. Evidentno je da banke kao komercijalne institucije nisu imale interes za ovom vrstom ulaganja. Stoga je Evropska komisija izdvojila značajna sredstva i kreirala programe jačanja i podrške koji će olakšati i uticati na rast mikrokreditiranja i finansiranje socijalnog preduzetništva. U primenu su uključene pan evropske banke – EIB i EIF, uz pomoć i koordinaciju gore navedenih mreža.

Nefinansijske usluge kao dopuna i komplementarni deo podrške

Vremenom su nefinansijske usluge postale nezaobilazni deo i faktor uspeha krajnjih klijenata. Radi se o spektru različitih usluga (edukacije, savetovanje, mentoring..) koje mikrofinansijske institucije pružaju, besplatno ili za simboličnu cenu, svojim korisnicima. To je jedan od elemenata koji razlikuje inkluzivno od mainstream tj.bankarskog finansiranja, i možemo reći value added na celu priču..

Centralni i lokalni vidovi obeležavanja

Sama inicijativa obeležavanja ima centarlni i lokalni karakter, tako da se lokalni akteri oglašavaju i organizuju različite aktivnosti kako bi se promovisali u medijima ili daju određene pogodnosti klijentima u vidu radionica, popusta itd. Ovaj dan služi i razmeni praksi, ali i promišljanju šta je još potrebno da bi postigli bolje rezultate i opravdali sredstva koja su im poverena kao institucijama koje nisu isključivo komercijalne, ali se ne bave ni socijalnim davanjima, već imaju za cilj da pokrenu i podrže preduzetne ljude da idejama i radom kreiraju sebi posao i postanu ravnopravni i nezavisni članovi društva.

Situacija i izazovi u Srbiji

Ako se pitamo gde je tu Srbija, da li učestvuje i na koji način, možemo reći ne ili simbolično. Mogla bi i još uvek može da bude deo priče i koristi sredstva i pogodnosti programa namenjenih inkluzivnom finansiranju, ali je prepreka nedostatak zakonske regulative koja bi dozvolila mikrofinansijskim i drugim inkluzivnim institucijama da odobravaju kredite. Zakon o bankama ne dozvoljava ovakvu mogućnost. Istovremeno, zanemarljiv je broj banaka u svetu i kod nas koje nemaju samo komercijalne ciljeve. Jednostavno naše državne institucije ne prepoznaju koristi i prednosti promene regulative, privlačenja sredstava i pogodnosti za nebankarske institucije, a finalno na preduzetnike, nezaposlene, ili ljude trenutno na marginama društva. Percepcija rizika je suviše velika usled nerazumevanja ili izabrani koncept razvoja ne podrazumeva veliki broj jakih mikro i malih preduzetnika kao nosioca privredne aktivnosti, te stoga imamo pojedinačne programe koji su često jednokratni ili periodični.

Razbijanju dilema da li mikro ili inkluzivno finansiranje pozitivno utiče na društvo služi 20.oktobar, stoga se nadam da će se potencijalni akteri i zainteresovane strane naredne godine udružiti i povesti kampanju i debatu o značaju, uticaju, rezultatima u okruženju, koristima i potencijalnim sredstvima. To bi uključivalo međunarodne, strane i lokalne institucije spremne da investiraju, podrže i pokrenu programe, ali i domaća udruženja preduzetnika i malih preduzeća koja okupljaju krajnje korisnike.

 

Objavljeno na portalu Lepa rec 18.11.2018 god.

https://www.leparec.org/evropski-dan-mikrofinansiranja/