Preduzetničko razmišljanje – Entrepreneurial mindset or thinking

Šta je preduzetničko razmišljanje – Entrepreneurial mindset or thinking i da li i koliko utiče na uspeh preduzetničkog poduhvata? Ovo je pitanje usko povezano sa dilemom, da li se poduzetnici rađaju ili formiraju tokom svog života? Smatra se da je istinito i jedno i drugo, pre svega u smislu da se rođenjem donose na svet određene odlike, ali i da se iste vremenom stiču, neguju i dopunjuju.

Karakteristike preduzetnika

Preduzetnici se rađaju s određenim svojstvima, sklonostima, delom i preduslovima. Nabrojaćemo bitne odlike:

• sklonost ka optimizmu i spremnost za preuzimanje rizika
• sposobnost prepoznavanja prilika i proaktivnost u njihovom korišćenju
• inicijativa i kreativnost
• težnja ka samostalnosti i autonomiji u poslu, al i u životu
• težnja i osećaj da mogu kontrolisati stvari ili događaje. Stoga razvijena pažnja i percepcija
• otvorenost za nove ideje, često su ekstrovertni i sami se upuštaju u nove izazove
• fleksibilnost, što znači prilagođavanje prilikama i okruženju
• porodični background, je gore navedeni preduslov. Ukoliko postoji, usvojeni su i modeli ponašanja tokom odrastanja. Lakše se podnose porazi i neuspesi i istrajava u poslu.

 

Preduzetnički način razmišljanja oblikuje preduzetnički proces

Navedene karakteristike formiraju preduzetničko razmišljanje – Entrepreneurial mindset koje oblikuje preduzetnički proces, od stvaranja ideje do prepoznavanja i iskorišćavanja mogućnosti i šansi. Kao i u drugim sferama, praksa i ponavljanje utiče na kvalitet, dakle – što više puta nešto radite, postajete bolji. Preduzetnički način razmišljanja znači i više pokušaja, u istom ili različitim poduhvatima, pronalaženje alternative, sagledavanje i pristup poslu i izazovima iz više različitih uglova.

Utvrdili smo osnovne odlike predizetnika i specifičnost načina preduzetničkog razmišljanja. Pitanje je sada kako prepoznati da je ideja zaista i poslovna prilika? Jednostavnog odgovora nema, odnosno do njega se dolazi upuštanjem u preduzetničku avanturu, odnosno pokretnjem posla. Dokazano je i danas je preporuka da treba testirati poslovnu priliku i razviti proizvod ili uslugu do probne ili MVP – Minimun Value Product faze. Radi se zapravo o fazi prototipa, gde je proizvod/usluga razvijen sa osnovnim karakteristikama i na bizičnom nivou, dovoljnom za procenu da li će biti prihvaćen na tržištu. Preporuka je takođe da se u cilju smanjenja rizika, ideja podeli s drugim ljudima i tako testira u bliskom ili lokalnom okruženju, potom i u tržišnim uslovima, sve dok se ne pokaže da se radi o ideji koja se u datom momentu može skalirati. Čitav ovaj proces zove se validacija poslovne ideje – idea validation. Jasno je da se radi o teoriji i praksi utemeljenoj na iskustvu i znanju.

Uspešni preduzetnici obično ističu da su imali osećaj da je njihova ideja prava, i da je to stvar intuicije. Ovo je samo delimično tačno. Intuicija je u ovom slučaju sopstveni i unutrašnji postupak procene i analize, zasnovan na višegodišnjem iskustvu, ali i intuiciji da li se sve kockice uklapaju.

Poslovni plan ili poslovni model

Kako poslovnu ideju pretočiti u nešto vidljivo?

Već pomenuto deljenje poslovne ideje ili vizije jeste korisno, ali je prethodno potrebno da ista bude prikazana na strukturiran način. Tradicionalno, do pre nekoliko godina, to je bila uloga poslovnog plana. Danas se ipak vrlo detaljan business – poslovni plan, uključujući finansijske prognoze, radi i podrazumeva za potrebe prikupljanja finansijskih sredstava – fundraising. Sam poslovni plan u svim oblastima koje pretenduje da definiše, suviše je kompleksan i ima nedostatke. Njegova struktura smanjuje mogućnost za izmene i prilagođavanje u hodu, nešto što je odlika preduzetničkog poduhvata, posebno u početnoj fazi. Naveli smo već kreativnost i fleksibilnost, kao ključne atribute za prepoznavanje preduzetnika.

Poslovni modeli u praksi

Posljednjih 5-10 godina poslovni modeli su postali legitiman i dovoljan način za opisivanje poslovne ideje. Jedan od modela je Business model Canvas, koji je kreirao Alexander Osterwalder. Cilj i svrha njegove upotrebe je takođe strukturiran prikaz i definisanje ključnih oblasti preduzetničkog poduhvata na vizuelno efektan način. Tako putem Canvas modela, preduzetnik definiše 9 oblasti koje daju rešenje kako biznis kreira i isporučuje vrednost za svog kupca, ali i kako obezbeđuje vrednost za sebe, tj, konvertuje isporučenu vrednost u novac. Početno, definiše se vrednost za klijenta – Value proposition. To je vrednost proizvoda ili usluge za klijente, koju su oni spremni da plate i koja preduzetnika pozicionira na tržištu i jasno diferencira u odnosu na konkurente.

Sličan model ili metod prikaza i razvoja poslovne ideja je Lean start-up. Cilj je takođe smanjiti rizik, odnosno razviti proizvod do faze potrebne za testiranje na tržištu. Time se reducira vreme validacije ideje, smanjuju troškovi i izbegava rizik gubitka.

Praksa je pokazala da prikaz putem poslovnog modela pomaže i ubrzava poduzetnički proces od koncipiranja ideje i prepoznavanja mogućnosti, do realizacije samog poduhvata. Primenom poslovnih modela na sopstvenom poduhvatu, preduzetnici razvijaju svoju ideju korak po korak, menjaju je i unapređuju, sagledavajući nedostatke. Istovremeno se uče i razvijaju svoje preduzetničko razmišljanje, stiču i umnožavaju veštine i lične atribute potrebne za realizaciju. Time dolazimo do početne tvrdnje, da se preduzetnici rađaju i formiraju tokom života.

Sefini konsalting obuhvata i pruža savete preduzetnicima.