Mikrofinansiranje u Evropi
Mikrofinansiranje je u Evropi prilično heterogeno, što zavisi od regulative, ali i od ekonomskog konteksta, potreba samih država ili lokalnih zajednica i problema sa kojima se iste suočavaju. Ali jedno je zejednički imenitelj, ima svrhu inkluzije određenih, često marginalizovanih grupa stanovništva.
Uticaj zakonskog okvira omogućava, sprečava ili ograničava razvoj mikrofinansijskih ili nebankarskih institucija:
- u većini država funkcioniše bilo da postoji specifičan pravni okvir, kao u: Francuskoj, Italiji, Rumuniji ili zemljama iz našeg regiona,
- pozitivni propisi ne zabranjuju, niti ometaju rad nebankarskih institucija, kao u: Holandiji, Belgiji, Britaniji ili Mađarskoj.
- danas u Evropi funkcioniše par stotina nebankarskih institucija. O tome detaljno na web prezenatciji Evropske mikrofinansijske mreže – EMN
Prve mikrofinansijske institucije pojavile su se krajem 90 tih u Centralnoj i Istočnoj Evropi kao posledica potreba rešavanja problema nastalih tokom tranzicije, jer bankarski sektor nije uspevao da zadovolji potrebe ugroženih kategorija stanovništva – žrtava tranzicije. Kasnije se, početkom 2000 tih, pojavljuju prve mikrofinansijske institucije u Zapadnoj Evropi usled drugačijih potreba i ciljnih grupa. Problemi, potrebe ili gap koje je mikrofinansiranje kao model uspevalo da zadovolji ili reguliše imaju veze sa socijalnom kohezijom, ekonomskim rastom i finansijskim i socijalnim uključivanjem specifičnih grupa, kao što su migranti, mladi, žene, starija populacija ili preduzetnički biznisi.
Izveštaj mikrofinansijskih mreža
Prema poslednjem izveštaju mikrofinansijskih mreža, EMN –European Microfinance Network i MFC-Mikrofinansijaki Centar:
- mikrofinansiranjem se u Evropi pretežno bave nebankarske institucije (NGO, kreditne unije, fondacije), dok je udeo komercijalnih banaka i Vladinih tela zanemarljiv. Pre bi se reklo da banke nisu motivisane za finansiranje poslovnih poduhvata pripadnika marginalizovanih grupa i mikro preduzeća, kako zbog većeg rizika i viših operativnih troškova, tako i zbog svojih strateških ciljeva.
- s druge strane, mikrofinansijske klijente, odnosno gap uspešno pokrivaju nebankarske ili mikrofinansijske institucije – MFIs.
- postoje ipak primeri inicijativa poslovnih banaka koje sopstvenim programima ili finansiranjem preko MFIs ostvaruju svojdownscaling i time podržavaju i nebankarske
- na kraju 2015 god. mikrokreditni portfolio u evropskim MFIs, prema Izveštaju iznosio je 2.5 milijardi EUR u rukama 750.000 klijenata. Godišnji rast poslednjih par godina je oko 15%.
Podrška rastu sektora
Mikrofinansiranjem se u Evropi pretežno bave nebankarske institucije (NGO, kreditne unije, fondacije), dok je udeo komercijalnih banaka i Vladinih tela zanemarljiv.potencijal mikrofinansiranja, pre svega sa socijalnog aspekta i kreirala fondove i instrumente u cilju jačanja kapaciteta MFIs, ali i klijenata.
- U tu svrhu kreiran je EaSY program .
- Posebno bitan instrument je EaSY garancijaki fond koji omogućava lakše kreditiranje jer veći deo rizika loših kredita preuzima EIF –Evropski Investicioni Fond. Smisao ovih garancija je i uleverage efektu ili računici da će podržana institucija dodatno privući privatne investitore.
- Istovremeno, Evropska komisija je lansirala pravila u vidu European Code of Good Conduct for Microcredit Provision propisala usvajanje istog za institucije koje apliciraju za fondove i instrumente namenjene mikrofinansiranju. Ovim se obezebeđuje primena standarda koji se odnose na zaštitu klijenata, upravljanje, risk menadžment, izveštavanje itd.
- Danas mikrofinansiranje, kao oblik alternativnog izvora finansiranja, pored inkluzivnog, sve više postaje i komplementaran izvor inovativnim projektima i start-up inicijativama. Time pored samozapošljavanja može u većoj meri doprineti i rastu ekonomije.
Radionica o značaju mentoringa za klijente mikrokreditnih institucija
Specifičnost rada mikrofinansiranja su dvostruki ciljevi – double bottom line.
- To podrazumeva težnju MFIs ka samoodrživosti, ali i rešavanju određenih društvenih problema, što je u osnovi i socijalnog preduzetništva.
- Takvi ciljevi kreirali su potrebu za finansijskom podrškom od strane javnih i privatnih donatora i investitora koji na ovaj način ostvaruju i promovišu ideju osocial impact.
- Nefinansijske usluge – Business Development Services su 3. specifičnost koja istovremeno daje smisao celoj priči. Klijenti ovu vrstu usluga dobijaju u vidu edukacija, savetovanja ili mentoringa. Prema istraživanju više od polovine MFIs pruža neke od navedenih usluga, najčešće besplatno ili po simboličnim cenama u cilju jačanja poslovnih kapaciteta klijenata i njihovog opstanka na tržištu. Sefini pruža ovu vrstu usluga za mikro klijente.
S obzirom na proces digitalizacije, gotovo polovina edukacija i usluga, pruža se i personalno i putem on line platformi. Istovremeno pojavom FinTech kompanija, mikrofinsiranje takođe dobija on line verziju, tako da imamo varijante crowdfunding ili P2P lending, nove načine plasiranja i prikuplanja finansijskih sredstava u mikrofinansijski sektor.
Затворено за коментаре.